 |
| Мирослав Б. Душанић |
У сутон посматрам
иза крста
иза венаца
иза сандука
припиту руљу у
Мимоходу,
Није умор био оно што је важно,
Није умирање било оно најважније,
била је то Туга,
чуђење и
Сузе
та мала безнога створења што пузе и
оних неколико добрих људи који плачу у ноћи,
Неколико добрих људи и чаша вина.
Није лудило.
Бранко Милић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар