 |
| Мирослав Б. Душанић |
Сада већ руку ти љубим - овако
с тугом паорском! како је лепо
стајати на сунцу, док радосно
звецкају у калу усправне влати жита!
Види! где лешкарили смо клас је
полегао, на строгој плохи љубавни знак -
како се клања околина, и док се клања
пред тобом, у прашину клизи далеки звоник!
Стиже сањиво поподне: тишином га поздрави!
пољубац цвате на вршцима прстију твојих
а на длану ти се сенка рађа!
Само је поздрави раширених дланова!
Поздрави дан, јер још увек до пола
окренути стојимо на радосним пољима,
док на блиставим њивама звецка
у блату усправљена пшеница!
8. октобар 1929.
Миклош Радноти
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар