 |
| Мирослав Б. Душанић |
Кроз туђе срце води прави пут
Ко другачије путује наилази на таму
О докле ли ће тужан стићи
Тај што више нема шта да каже
Узалуд учене ватре с висока чела
Слепац зна краћи пут до зоре
И предели непокретни као нада
Сричу своје име на његовој усни
Бранко Миљковић
Нема коментара:
Постави коментар