Савко Пећић Песа |
Jеси а ниси
(Роду од рода – Мирославу Душанићу)
Ако те жудња одведе од куће
кад самујеш негдје тамо далеко
на оштром камењу голим табанима
заиграј коло крв да пробијa
видјећеш на прагу свој пралик
и први дан свог живота
гдје си ваздух удахнуо
и претке што по небу лете
а ракија патока потоком тече
Немој да патиш
наврати понекад барем у сну
обуци небо испод свода
загрли шуму изнад извора
житом прегради ријеку
с брда крени у долину
сјећањем и видом забиљежи све
нека остане у твом погледу
јер само си ту оно што јеси
гдје год одеш
нико и ништа ниси
Савко Пећић Песа
Мирослав Б. Душанић |
Хтио бих да знаш, пјесма ме је изузетно обрадовала, али још више ражалостила... Хвала Ти!
2 коментара:
Хвала на овако лијепом претстављању пјесме.
Тако је наше вријеме, не можемо се отргнути ни од радости,а ни од жалости,па ваљда нас то држи и одржава да опстајемо и постојимо.
Поздрав роде!
Гурати "чистог образа" па докле се стигне...
Било ми је задовољство!
Постави коментар