Мирослав Б. Душанић: Азил

© by Aernout Overbeeke

Азил

Све је страно као и прва 
доживљена тама 
љепљиво клизава и без 
облика

али чежња ка горе 
на свјетлост 
ломи ме и покопава

безгласно споро 
као да је вријеме стало 
и не могу да умрем 
док се небу

не да један посебан знак

Бијег није промијенио 
ништа

заслијепи ме као бацач 
свјетла на саслушању 
и остах сасвим усамљен 
и невидљиво везан

да нестрпљиво ишчекујем

да ме оловни замор

прекрије 
и смрт из даљине

спасоносно пољуби

(20. 12. 2011 / 20. 11. 2013)

Мирослав Б. Душанић