Дрезден. Богородична црква
У хаљини боје злата
Фрида Кало шири крила малог љиљка
Пружа руку паучице црквеним двором
Спушта копрену паучину преко свод
моста
Ка жудним планинама под несветлим
облацима
Вије се звонарица
Верица Тричковић
Dresden. Die Frauenkirche
Im goldfarbenen Kleid
Frida Kahlo öffnet die Fledermaus-Flügeln
Streckt ihre Spinnenhände über den Kirchhof
Legt Spinnwebenflor um den Brückenbogen
Zu den ehrgeizigen Bergen unter lichtfernen Wolken
schwingt mit die Glöcknerin
Verica Tričković
Плава пруга. Ноћ
Целе ноћи стење воз
Уз прву планину
Док стиже на грбину хридине
На камено узбрежје многоусто
Тамо се звезде скривају
Пред првом светлости дана
Воз клизи кроз кршевит венац
Продолом доле река
Понире израња понире
Воз звижди воз хукти
Тихује хукти обронци вриште
Отвараш уста
Топле литице љубе стопала
Верица Тричковић
Blaue Eisenbahn. Nacht
Die ganze Nacht hindurch stöhnt der Zug
Den ersten Berg hinauf
Bis er den Felsenrücken hat erreicht
Dort bergen sich die Sterne
Vor dem ersten Tageslicht
Der Zug gleitet die Felsenkette hindurch
Unten der Fluss durch die Talflur
Versinkt taucht auf versinkt
Der Zug pfeift
Hält inne die Steinhalden schreien
Du hältst den Mund offen
Warme Felsklippen küssen deine Füße
Verica Tričković
Поруџбине / Vorbestellung
Нема коментара:
Постави коментар