 |
| * 1894 † 1953 |
Није посвећено Милану Чурчину
Тако се све љуљало, љуљало, љуљало
да смо и заборавили да свира.
Али наједном један тон,
изненадан, дрзак звон,
који сва срца наниза на конац.
А она је играла, сва у црно,
црно.
И тако се љуљала, љуљала, љуљала
да смо и заборавили да игра.
Али наједном на чарапи прсну рупа,
бела, румена, дрска.
И та рупа опет наниза сва срца на конац.
(1920)
Бошко Токин
 |
| Са Љубомиром Мицић у Загребу 1921. год. |
Нема коментара:
Постави коментар