 |
| Мирослав Б. Душанић |
Ипак је неизлечиво
Не само нечитко и нејасно
Упоран и урођен поглед ка леденој шуми
Сва нам је радост кад престану болови
А нема разговора
Из далека тако модри а блиски
Тако уочљиви да се отопе на пречац
Ко зна дал их имамо
Док тако капљу и пролазе
Њихово није небо царско
Ни обратно
Оку јасни срцу тешки
А очајнички их лековито и студено
Ван свих речи
Замиђљамо и замишљмо
Радивој Шајтинац
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар