Мирослав Б. Душанић: Круг из којег излаза нема

Перо Васлић

Круг из којег излаза нема

У оним временима револта и крика

Ако ме сјећање не вара
Бог је радио све што је хтио
Или смо му због људске бахатости
И наше немоћи тако нешто приписали
(Мада то више и није важно)

Све је посматрано из друге перспективе
У нездравој екстази улицама банчили
Војници са исуканим бајонетима
Ријеком пловили мртви
А неки и даље носили лептир-машне
(Какав несклад)

Круг из којег излаза нема
Када се у игру укључе демони
Гунђао отац и послао ме у избјеглиштво
Јадница мајка изигравала јаку жену
Брзо спаковала најнеопходније
Скоро у трку ме цјеливала
А знам да јој је било много тешко
И да ме не би поколебала
Плакала је онако насуво без суза

Одиграну драму небо прими равнодушно
А ја сам нестао као што сјенке нестају
Понављајући судбину Милоша Црњанског
Свијет мој се распао као леш
И на све што сам имао пала је магла

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Левак живота 

Из овог круга
излаза нема,
омча што стеже
и рађа сан,
понирем кроз себе
и стеге вечне,
на врху прстију
невидљив дан.

Ноктима скидам
креч са лица,
фреска је ово
а испод гар,
бездан што рађа
измаглица,
белег под грлом
ствара сам.

Из овог круга
путеви воде
у понор ока
и муљ туђе злобе,
а испод речи немуште
одзвањају кроз шупља ребра
док се вене дробе.

Дотакнем ли дно
тек сам на почетку,
ко пешчаник неко изокрене
па што горе би
сад је доле
у новом кругу
зароби мене.

Нада Петровић
 /Збирка Додири 1995.година/

Нада Петровић