Трагови живота
Ја сам свјестан тога да живот није овдје
моју собу је населио умор и страх
али још има трагова прстију на сталажи
и књигама
на прозору који гледа у свијет
кроз који понекад знатижељни пролазник
приљуби свој радознали нос
Признајем да није једноставно бити сам
и између устајалих предмета разапет
као лутка у излогу или музејски експонат
удишем мемлу
стојим и као нешто чекам а знам
да су та чекања празна и ако се наставе
све више ћу сам у себе да урастам
У једном од изненадних откуцаја зидног сата
убиће ме мемљив ваздух и његов смрад
а најрадије бих побјегао главом без обзира
и заувијек избрисао ову собу и овај град
Мирослав Б. Душанић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
2 коментара:
Pesnik tuge bi mogao malo da prošeta sa svojom Najdražom, napravi par leoih fotografija i ulepša nam dan lepom slikom i vedrom pesmom!
Pesma je divna, iz duše spevana....
Свак би понекад, или и често, да побегне негде, и главом без обзира...
Постави коментар