Мистерија љубави
Без поговора
и неопозвио изјављујем:Без поговора
проглашавам те
патолошком појавом
мог несна.
Бежиш
и бежим.
Ниси нити хоћу.
Ту смо.
У поретку ствари без смисла
Бит си.
Мистерија љубави опседа.
Стрма је обала душе.
Свемир без мира сам,
све си што не појмих о себи.
Кроз тебе падам у време,
бацаш ми нит по нит
за нежно ткање покрова.
Милица Јефтимијевић Лилић
2 коментара:
Počastvovana sam i zahvalna na objavljivanju moje poezije.Svako dobro !Pozdrav,Milica J.L.
Поштована,
Мени је задовољство дружити се са Вашом поезијом...
Срдачни поздрави са сјевера Њемачке!
Мирослав Б. Душанић
Постави коментар