Бејзил Бантинг: Шта је шеф рекао Тому

Шта је шеф рекао Тому

Поезија? У реду као хоби.
Ја пуштам дечје возове.
Господин Шо узгаја голубове.

То рад није. Не знојиш се.
Нико те зато не плаћа.
Оно, могли бисте да пишете рекламе.

Опера - да; или песмарице –
Усамљени јахач
Ненси је певала у хору.

Ал тражити дванаест фунти недељно
– ожењени сте, је л? –
храбро, нема шта.

Како да погледам у очи
возачу аутобуса
ако вам дам тих дванаест фунти?

И ко је сигуран да је то поезија?
Мој клинац – десет година, –
уме исто, и још с римама.

Ја зарађујем три хиљаде, плус трошкови,
кола, дневнице,
да, ал ја сам књиговођа.

Како ја кажем, тако раде
у мом предузећу.
А ви, шта ви радите?

Некакве мале, па дугачке речи,
нездраво је то.
Кад сретнем песника пожелим да се окупам.

Све су то комуњаре, упаљеници,
преступници.
Пишете неке бургије.

То вели и господин Хајнс, а он је учитељ
и он то свакако зна.
Него, посао потражите.

Бејзил Бантинг