 |
| Мирослав Б. Душанић |
Мирославу
Волим истине које си спознао на прагу
очевог огњишта, твој отпор самоћи...
И Господ воли људе, храбре и одлучне.
Да будем прецизан, драги пријатељу,
ни ја не бих хтио да пловим у празнини,
беспоштедно се одупирем отуђењу
и урањам у свијет срицања тишине
и коначности, који ти називаш поезијом.
Узбудљив је то живот, али напоран
у ово смутно вријеме.
И док је твој пјеснички опус завидан,
ја још увијек посматрам свијет око себе
и трагам, мучећи своју муку...
Мирослав Б. Душанић
Нема коментара:
Постави коментар