 |
| Мирослав Б. Душанић |
Постоји ли то што се рјечју не може
одредити, то неизрециво.
Онај, има ли, пред којим пузимо,
испред којег плачемо
и пружамо му руке.
Оно, постоји ли, чему се умиљавамо,
пјесму пјевамо да га одобровољимо;
нудимо му најљеpше, најдраже,
најбоље што мислимо да имамо.
И она, што је безгрешна, постоји ли,
а гријех је све што она није.
Она што се исказати не може,
а када би и могло, не смије.
Бог се намножио, од почетка
умножен је био,
свако има своgа бога,
а претвара се да бог је један.
То је једино што се крвљу одређује.
Дара Секулић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар