 |
| Мирослав Б. Душанић |
То што јеси
Тај шум воде преко бране што долази,
то мирење с јачим, кроз земље црне
забране, и кроз вријеме што долази,
са свјетлом да се стопи, саобрази.
Твог тренутка, укопног, вода нема,
јер ти си жива, али сваки атом воде
јачи је од укупног твога ткива.
Изван воде, тебе само мало има,
хвала води за то што јеси,
гледај како ти низ хладну оде
рубац скупљен у бијелим костима.
Дара Секулић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар