Пливам
Пливам
не толико вешто
колико панично.
Обала је далеко
дно дубоко
небо високо.
Нада ми је једина
у твом оку
које ми шаље сламку
и осмех.
Бићеш спасен
рече ми галеб
и слете на моју главу.
Вребајући златну рибицу
која ми стаде на пут.
Заврши с тим - одговорих му.
Понестаје ми дах,
птицо.
Драгољуб Фируловић
 |
| © by Blanca Juan Palau |
Нема коментара:
Постави коментар