у искон, где је све почело,
пре него застанем, помишљам.
пре него застанем, помишљам.
И чим ми пробуђеном заискри
први знак да је нови дан почео,
даје ми снагу да стене надвоје ломим
и слажем их као пластове сена.
Да ћу се вратит кад свећу палим
у себи понављам, заричући се.
А ти говориш да ништа је
тај пламен на родном огњишту,
да ће живот трајати ма где био,
пун сјаја и слатке омаме.
Горка је песма без тог пламена.
Ни од сна ништа не претиче.
Све се урушава и нестаје
без његовог одсјаја.
Макар и да слабашан буде.
10 – 26.5.2009, Београд/Копривница
Живко Николић
10 – 26.5.2009, Београд/Копривница
Живко Николић
Савко Пећић Песа: Ријека Лупљаница |
Нема коментара:
Постави коментар