1
Несносно је унатраг ићи,
живети лажно, без наде трачка –
чистога срца свему ваља прићи.
Јер, то и јесте – руска тачка.
Треба се узнети небу ближе.
Речено – учињено. Стојим крај облачка.
Нестварно време доле – гмиже,
а вертикала – одозго је – тачка.
Невидљиви у теби пламен,
источник воље и вере у сутра,
сија као судбине знамен –
као руска тачка изнутра.
2
О, Русијо, државни изроди
позлатили су твој олтар,
још да те како ослободи
и председник, и секретар.
Ниједан партијски активиста,
нити прихрањени поета,
неће те лишити брига триста,
ни спасити од зала света.
Твој крст је наружила поруга.
Али, на крају непостојања
загрлиће те верна друга –
Србија, која спас твој сања.
И грмнуће реч у стиху братском,
и стег ће се дићи изнад дуге.
Све ће се скончати руском тачком –
тамо, горе. И нема друге.
Андреј Базилевски
Нема коментара:
Постави коментар