Гастарбајтери
И увијек иста понавља се слика: дођу кућама
Испију или однесу све залихе воћњака
Које су само на њих чекале, похвале ваздух,
Воду, нашег дарежљиваог претка...
И свега има у мајци Србији, кажу, док сузних
Очију брижно пакују кофере, и ајвар слажу,
И туршију, кајмак, пекмез, чварке, слатко од
Дуња, Чисто да жеља мине и душа у туђини
Не пресвисне, до доласка идуће године
И гледаће да се јављају редовније, чешће,
Ах тај Запад је џунгла једна, и крсте се
Као да тјерају нечастивог лично, Исиса крв
Из човјека док ринташ сатима дневно,
Ни налик нама, то није ничему слично
А кад се удаље од родне груде, јаве се кратко
Стигли смо, хвала Богу и не поновило се
Понеко испљуне и ријечи псовке, Цариници
Давили, задржавали, ни појма немате како су
Нас измрцварили, нећемо више ни да долазимо
............
Мирослав Б. Душанић
 |
| © by Blanca Juan Palau |
Нема коментара:
Постави коментар