У ишчекивању свјетлости
И док болови бјесне, тијело подрхтава.
Треба преживјети ову олујну ноћ и дочекати јутро,
обрадовати се сунцу.
Сваки нови дан је ново рођење.
Душа се ослободи свих тајни и скривених ствари,
разигра, као вилин коњиц, изнад цвијета бијелог локвања.
И заборавим на ноћ која ме ишчекује.
Која је можда моја посљедња ноћ.
Када ћу опет испочетка да страхујем и одбројавам сате.
А док се то не деси уживам.
У свјетлости су уткана сва моја дјела
и моја надања.
Мирослав Б. Душанић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
2 коментара:
Ozdravićete! Bolna kriza iznedrila je iz Vas još jednu pesmu. Biće još dana i svetlih jutara u kojima ćete uživati i u zdravlju ih dočekivati sa svojim najdražima....
Корак по корак... И клецање и дизање... И корачање и прескакање препрека... Корак по корак до светлости... Корачај миљу, искорак, стопу, педаљ, макар као корњача или мрав... Корачај... Корак по корак...
Постави коментар