Унутра си, а знаш - нигде, никад врата,
лица и наличја овај дворац нема,
нити спољњег зида нит' центра скривена;
грађевина ова свемир обухвата.
Не надај се да ће тачност пута твога
који се упорно у два правца рачва,
који се упорно у два правца рачва,
твом одвести циљу. Судбина је строга
као и твој усуд: тврда од бронзе је.
Не очекуј напад бика што је биће
људско чије грозно и бројно обличје
у сплету бескрајном камена страх сеје.
Нема га. И више ничем се не надај.
Ни сутоном црним страшна звер не влада.
Хорхе Луис Борхес
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар