Ја не знам, куда иду дани моји,
ни куда воде ове ноћи моје.
Не знам.
Ни откуд немар јадни
на све, што се жељело,
ни магла ружна
на све, што се чекало,
ни заборав откуд жалосни
на све, што се љубило.
Магла.
Тко ће да ми каже ноћас,
шта мени значе лица и ствари и спомени
минулих дана ?
И куда иду ово дани моји
и зашто бије тавно срце моје ?
Куда ? И зашто ?
Иво Андрић
/Хрватска млада лирика, Књига XXXII; Загреб, јуни 1914./
Нема коментара:
Постави коментар