Растко Петровић: Песник на водама

* 03. март 1898. - † 15. август 1949.

Песник на водама

                                              Quelle veine lutter derrière
                                                         les crêtes de Serbie! 

                                                                  G. Apollinaire
 
Шљиваци ce сад тамо расцветали,
Изродили се сад тамо нови животи са груда,
И зоре се забеласале свеже, заплужили рали;
Волео бих да те ja проведем свуда.
Тебе по горама: увео бих те редом у манастире,
Ознојени скидали бисмо шешире,
Уморни, па седали на прва пролазећа кола;
Међу кокоши бисмо смештени задремали упола:
Moj Гијоме, гле, сад се тамо све воћке расцветале.
Тебе по горама вукао, уводио у све манастире.

Да даш живот за оне горе! та опија ме лепота твоја,
И шуме горе храстова и гребени ти захваљују.
Сада нема више кајзера, већ свежа им зелена бoja
И друмови су меки и дуги.
О, та зар за добре оне горе отпутова негда мисао твоја!
Ознојени скидали бисмо укорак шешире:
Никада ниси, Гијоме, видео чврсте наше манастире,
Ни брадате калуђере, никада ниси алкохол пио наших земаља.

Растко Петровић

© by Перо Васлић