 |
| Kazuko Shiraishi |
Ову малу планету
у последње време мучи хронична главобоља,
откад ти људи, уместо божјих руку,
владају њоме.
Откад је њена зелена крв пресахнула,
а у мору кит уљешура убијен пре него што је
запевао електричним таласима љубави.
Сваки пут док обади – млазњаци круже око главе планете,
кисеоник нестаје.
А та планета, са сенком смрти на лицу,
нагиње главу према двадесет првом веку,
укоченог врата.
Убице, утриповани да су богови науке,
радосно урличу, такмиче се у производњи
оружја за убијање.
Сада, док је по глави
туку и по њој копају,
док убризгавају инјекцију,
изгледа да се она више неће опоравити:
сви само буље у телевизију,
а нико и не помиње њено име.
Да ли си икад видео
како мала планета, Нојева барка,
тоне у свемиру?
Једино ако си се докопао
капсуле времена по имену будућност.
Казуко Шираиши
/Са јапанског превела Кајоко Јамасаки/
 |
| Мирослав Б. Душанић |
«... данашњем друштву потребна је енергија која ће подстаћи разумевање и решавање многих проблема међу којима су најважнији они који се односе на очување планете и екологије. (...) Морамо да мислимо о многим стварима, о белим медведима, очувању копна и мора, као да смо једна велика светска породица.»
Казуко Шираиши
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар