Сањам да ћеш доћи:
јер миришу ноћи, а дрвеће листа,
а ново се цвеће сваког јутра роди;
јер осмеси љупки играју по води
и пролетним небом што од среће блиста;
јер пупе тополе, и као да хоће
к небу, пуне топле, набујале жуди;
јер у души биља љубав већ се буди;
јер мирисним снегом осуло се воће;
јер природу Господ за твој дочек кити:
Ради тебе чежње у ваздуху плове.
Јер све покрај мене чека те и зове:
цвеће, воде, магле, јабланови вити.
Дођи! Снови моји у густоме роју
теби лете. Дођи; без тебе се пати!
Дођи, - све крај мене осмех ће ти дати,
и у свему чежњу опазићеш моју.
Десанка Максимовић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар