 |
| Красин Вълчев Химирски |
На роде личе
наше родне куће,
на бијеле роде
по бијелим брдима.
Њихова крила
прекривају видике.
Бојим се да не одлете.
Око њих вијугају
бијеле цесте,
брижне наше мајке,
и очеви строги,
пријатељи вјерни.
А ми одлазимо,
а ми долазимо.
Одлазимо да би
оседлали видике,
да би засијали
родне оранице.
Враћамо се опет
са жита шаком
и с дјевојком красном.
Враћамо се да бисмо презимили зиму,
да се обновимо, као у капи росе,
у дјеци нашој и у унуцима.
Чим гране прољеће –
опет одлетимо.
Орловско јато
за собом водимо.
На роде личе
наше родне куће.
На бијеле роде.
Красин Химирски
 |
| Перо Васлић |
Нема коментара:
Постави коментар