 |
Ни данас ме није позвао.
Непријатно му је, можда. Не распитује
се, моје здравствено стање и тешка болест.
Има далеко љепших тренутака:
кафа са комшиницом.
И кад испразни шољу, она са
осмијехом напуни нову.
Можда позове сутра.
Јер је болест напор
о њој су писали пјесници
и повлачили се у осаму.
И подизали руку на себе,
понекад само театрално.
Ако не позове
данас сачуваће
енергију.
Јер?
Зашто би траћио вријеме
на тешке теме,
ионако је све у
рукама Господа.
И као да је он једини на овом
свијету који треба да доказује своју човјечност.
Сличних трагедија је било и у његовој кући.
И у ближем комшилуку.
Сахрана, великих жалости:
познатих лица више нема, запали свијеће.
Јер
је болест напор.
Јер, болест утиче на свијест,
потискује у осаму, окупира:
присили да се суочиш и прихватиш ту коначност.
Мирослав Б. Душанић
2 коментара:
Ovih dana nad Evropom je pojačan intenzitet kosmičkih zraka, neki se žale na loše elektronske veze, Gospod je zauzet mnogim kosmičkim problemima. Nagomilalo se sa svih strana sveta, zvecka ludilo u usijanim glavama,zato pij lagano kafu sa komšinicom i bistri poeziju, ima još mnogo, dok dođeš na red,zato udri brigu na veselje jer vreme je na Tvojoj strani.....
САВУРИШТЕ
Љубић гледа с висине на Савуриште
Мотајица се увукла у Саву
и тек мало се помоли у даљини
све је шкрто и посно на Савуришту
на омору мирише
ујутру грије а поподне пржи
травке се боре за мало простора
да се плаветнила небеског нагледају
Док са Влашића вјетар врата отвара
у ширину која пуца преко Крњина
планински зов је недозван
са Савуришта вријеме се провиди
и може се завирити у прошлост
гдје се сусрећу претци из давнине
који у сјенима пролазе поред тебе
На Савуришту је мало рађало
али се у Иловачу сиромаштво увијек сијало
да суша удари вјетар поломи
и травке да ничу и миришу
ту су наши родови и плодови
стољећима живјели и опстајали
Данас над Савуриштем црне вране
гаком надлијећу а вријеме нестаје
Савко Пећић Песа
Постави коментар