 |
| Мирослав Б. Душанић |
бесано проходана земља хлеба
подиже брдо живота.
Од његове мрве
изнова нам имена месиш,
која ја, твоме
слично
око на сваком прсту,
пипам
тражећи место, кроз које се
до тебе пробудити могу,
светла
свећо глади у устима.
Паул Целан
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар