Gonçalo Manuel Tavares |
– Не обитава међу лонцима само Бог,
већ и прљавштина ту гнездо свија.
То су ироничне речи једног рационалисте,
какав неких дана могу бити чак и ја.
Данас, међутим, пада киша: не престаје да пада.
Плашим се да се вратим кући и не затекнем
оно што сам тамо оставио.
Преврћем књиге, стално те књиге.
Упркос страху, одлучујем да се вратим.
То је могућност, као и свака друга.
Не престаје да киши.
Претрчавам преко улица
и посрћем: падам.
Устајем, стижем кући.
Жена ми каже:
– Сав си каљав.
А ја одговарам:
– Од Бога.
Гонсало Мануел Тавареш
/Пријевод: Јасмина Нешковић/
Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар