 |
| Мирослав Б. Душанић |
да се више не заваравамо
живот је постао друкчији
све пјесме су већ написане
ране избројане
и сада тихо подносим бол
... из центра се селим
у предграђе
а болест и даље пријети
и није је брига за сивило
које ми нуди
и невољу што ме снађе
.......................................
а није ми жао
у животу је и радости било
и чему плакање
срце се са тим помирило
ако се већ мора умријети
онда ми је у природи рађе
Мирослав Б. Душанић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
2 коментара:
Nemojte tako - svuda u svetu otmen svet živi u predgrađu udaljen od gradske buke, okružen prirodom na nekom brdašcu, jer ko na brdu ak' imalo stoji bolje vidi nego onaj pod brdom....Malo vedrine i mnogo lepih slika prirode...
Наравно да има и ведрине. Данас сам види два лептира, у дворишту јоргован само што није процвјетао... А ето, и Ти се јави из далека...
Постави коментар