 |
| Мирослав Б. Душанић |
Далека светла дома мога
и рана цваст дрена и глога.
Мајка на прагу, на престолу,
хлеб и здела млека на столу.
И јагорчевина у присоју
и небо које мења боју.
И лед кад се на Ибру топи
и кукурек који ме опи.
И дуб који на мразу пуца
и лампа кад у мраку засветлуца.
И препелица на откосу
и мати када за мном воду просу.
И мирис стручка босиока,
и мирис стручка босиока.
1988.
Слободан Ракитић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
2 коментара:
Dobar pisac, koji je sebi naneo više štete nego koristi kad se uhvatio u kolo sa Draškovićem....
Потпуно се слажем с Тобом... Неки га због тога више и не читају. Ја мислим да је Балкан рекордер, када су у питаљу "исполитизовани писци" или писци у политици...
Постави коментар