 |
| Мирослав Б. Душанић |
Ви, што живите на другој страни тренутка
вечнотрајни као сликарско платно
као невидљиве пратиље
у полигону за осамостављивање,
ви, као преокрет у животу
који миришете на преламајуће боје:
Динамични, провокативни, геометријски...
Ви, скице, ви цртежи, ви акварели,
Ви под претњом заједничке одлуке...
Ко се то одважио да прославља живот,
за обезнађене, за неухвативе поступке,
За било какво постојање...
Ко је одобрио празнину,
а ко именује стид?
Ко упућује на узалудност?
Коме то у тројанском коњу
Звони мобилни телефон?
Небојша Ђорђевић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар