 |
| Мирослав Б. Душанић |
Мјеримо висину ријеке у предвечерје
Као висину сунца што мјеримо
Тјерамо брда да расту
Пуцамо у облак
А одоздо нас заскаче
Дубина воде
Пљуште загрљаји до кољена
До рамена До грла
Свака капља над смрт обале наднесена
Подиже змијско клупко из легла
Стигла вода умјесто хода
У кораке
У ципеле
Над обале усред траве
Житу преко паса
Дође нам до главе
Сад дишемо с водом у устима
Скупило се цијело село...
Ваља воду наддисати
Ваља воду посркати
Или ће нас прогутати
Та питома звијер
Јованка Стојчиновић Николић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар