Небојша Деветак: Где су сада наше љубави

Где су сада наше љубави

Наше љубави, где су сада наше љубави
Пред овим зидом
Што сваким даном постаје све виши
Ускоро га ни анђели неће моћи прелетети

Сада се плашимо и малих нежности:
Ружиних пупољака
Ветра у таласима језера
Капи росе на листовима багрема
И речи
речи поверења и утехе
Разнежених топлотом дланова

Где су сада наше љубави
Кад је сумња ушла кроз наше капије
А кроз отворене прозоре
Одлазе прећутане прељубе

Улазимо у самоћу постојања
Из које као из презреле оскоруше
Навире чедност златне месечине
И младалачка бистрина долазеће зоре

Ето, ту су, у заспалом лишћу сећања
Наше бивше љубави

Небојша Деветак

Мирослав Б. Душанић