 |
светлошћу која пржи само време ...
Боривоја Везмар
вријеме утиче на моје тијело
са облацима надиру и болови
изгоне ме из драгих предјела
и потискују на ивицу бездана
и сужавају простор дјеловања
и тада чујем само зов древни:
ЦРКВЕ ЗВОНЕ
Мирослав Б. Душанић
 |
Нема коментара:
Постави коментар