Алешандре О'Нил: Двије пјесме

* 19. децембар 1924 - † 21. август 1986

Једно португалско збогом (фрагмент)

Ниси могла остати са мном у овој постељи
на погубном прелазу што води у дан одвратан
пасји
полицијски
у дан што не долази из пречистог обећања
свитања
већ из беде једне ноћи
рођене из истог таквог дана

Ниси могла остати уз мене везана
за малу бол коју свако од нас
опрезно води за руку
за ову малу бол на португалски начин
тако питому биљну чак

Не ти не заслужујеш овај град не заслужујеш
ово коло мучнине у ком се вртимо
до безумља
ову малу смрт
и њен ситничави и гнусни ритуал
овај наш бесмислени разлог постојања

Не ти си из града пустоловине
из града где љубав проналази своје улице
и жарко гробље
своје смрти
ти си из града у коме живиш по нитима
пуког случаја
где умиреш ил’ живиш не од гушења
већ у рукама једне пустоловине чисте трговине
без лажних новчаница добра и зла

Алешандре О'Нил
/Препјев: Јасмина Нешковић/

Мирослав Б. Душанић

Постоје ријечи које нас љубе
Као да имају усне.
Ријечи љубави, ријечи наде,
Неизмјерне љубави, наде луде.
 
Празне ријечи које љубиш
Када ноћи свој лик губе,
Ријечи које се одбијају
О зидове твоје туге.

Па изненада зашарене
Између ријечи без боја,
Очекивано, неочекивано
Као поезија ил' љубав твоја.

(Име оног кога волиш
Слово по слово откривано
На мермеру разбијеном,
На папиру одбаченом)

Ријечи које нас тамо
Гдје је ноћ дубља преносе,
У тишину љубавника
Загрљених, смрти да пркосе.

Алешандре О'Нил
/Препјев: Мирослав Б. Душанић/

Мирослав Б. Душанић