Мирослав Б. Душанић: Уморан...

уморан и болешћу сатрвен
у сутон потражим мир
на рубном подручју града
сједнем на хладан камен
удишем мирис барског муља
трулеж трске и локвања
с дивљим паткама испраћам
сунце на починак ... 

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Уморан

Кад сам уморан тад
очима дубоко се загледам
негдје далеко испод неба
видим паучинасто моју кућицу
гдје сједим испод лозе хладаре
и у тишини са сутоном тражим
свој мир чепркајући брлог
дјетињства на дувару кућице
која је негдје давно нестала

А ја свјестан свог постојања
одахнем и удишем све мирисе
моје земље док иза церанског
брда сунце силази на починак
на врелима нема више водарица
црном магијом све само слути

Савко Пећић Песа