 |
| * 06. новембар 1880 - † 15. април 1942 |
Објаснили су ми да постоје људи очију, ушију и мишића, а они се међу собом разликују одређеним грешкама, тајним за лаике. Рекли су ми да песници, откако постоји свет, увек само користе исти, прилично мали број мотива и да никада не могу пронаћи неки нов. Рекли су ми да се формат који тобоже тако својеглави уметници дају својим сликама продужава и смањује према сасвим одређеним правилностима, ако пуштамо поглед да прелази преко векова. Да љубавници кажу увек исто, то је познато. У лето број порођаја расте, у јесен број самоубистава.
Рекли су ми да је све то као са запењеним крунама таласа: само лаик верује да је то бело пребацивање таласа једних преко других неко огромно кретање које све даље напредује; међутим, обмањује нас само неколико прскотина, а целина тапка на месту и привидно ствара научну криву линију не померајући се. Зар да човек сам од себе прави будалу? Чинимо нешто, а то је потајан закон! Просто не можемо издржати кад знамо да ће се све то једном тачно знати, а ми сами то још не знамо!
Рекли су ми да је све то као са запењеним крунама таласа: само лаик верује да је то бело пребацивање таласа једних преко других неко огромно кретање које све даље напредује; међутим, обмањује нас само неколико прскотина, а целина тапка на месту и привидно ствара научну криву линију не померајући се. Зар да човек сам од себе прави будалу? Чинимо нешто, а то је потајан закон! Просто не можемо издржати кад знамо да ће се све то једном тачно знати, а ми сами то још не знамо!
Роберт Музил
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар