уторак, 26. август 2014.

Василиј Розанов: Апокалипса нашег времена (Градац, 1993.)

* 20. април (02. мај) 1856 - † 05. фебруар 1919

НЕШТО СЕ ДЕСИЛО

У свету постоји неки неспоразум, који je можда нејасан и самом Богу. У његовом стварању "десило се нешто" што je било неочекивано и за Бога. И одатле, заправо, ирационализам, мистика (лошији део мистике) и нејасноћа. Свет je хармоничан и то je "коначно". Мудрост, доброта и лепота, и то je Божје. Али, "месождери се хране травоједима" и то више није од Бога.
Сова прождире зеку — ту нема Бога, Бога хармоније и доброте.
Шта се десило — то од почетка света нико не зна, и то не зна и не схвата ни сам Бог. Борити се или победити, то je такође немоћ Самог Бога. Тако "ja хоћу да родим дечака,' лепог и мудрог", а роди се "са шест прстију, ћакнут, и са непредвиђеним пороцима". Тако и наша планета. Као да се уплашила нечег у трудноћи и родила je не према "Божјој промисли", већ "нешто друкчије". И, ето, "божанско" се помешало са "друкчије"...
И пред тим "друкчије" и Бог je покоран. Као тужни отац, који гледа у бебу са "друкчије", и жели да поправи и не може да поправи. И воли "већ све заједно"...

Василиј Розанов

Мирослав Б. Душанић

Нема коментара: