 |
| Библиотека СВЕЧАНИК, Минхен (1955) |
Псалм 143. (фрагмент)
Господе! шта је човјек, те знаш за њ,
и син смртнога, те га пазиш?
Човјек је као ништа; дани су његови
као сјен, који пролази.
Господе! савиј небеса своја, и сиђи;
дотакни се гора, и задимиће се.
Сијевни муњом, и разагнај их; пусти
стријеле своје, и распи их.
Пружи руку своју с висине, избави ме
и извади ме из воде велике, из руку
туђинаца,
Којих уста говоре ништаве ствари,
и којих је десница десница лажна.
Боже! пјесму нову пјеваћу ти,
у псалтир од десет жица удараћу теби,
Који дајеш спасење царевима, и Давида
слугу својега избављаш од љутога мача.
(Пријевод: Ђуро Даничић)
 |
 |
| (Преузето од Биљане Петровић Јевтић) |
Нема коментара:
Постави коментар