 |
Јутрос је нема,
Али ја разговарам са њом и када није ту.
А очекивао сам да ми каже,
Нахрани музе, а то значи козу,
Па иди да се играш са децом.
Ваше је да измишљате Србију.
Нема ко други то да уради.
А ја идем да садим шљиве боњинке.
Под јесен ће из печалбе доћи песници,
То су људи,
Који знају да једу суво месо,
Да пију ракију
И да праве децу.
Који знају да нема живота без жена и без ракије.
А с пролећа почињу и љубав и рат.
Стојан Богдановић
 |
Нема коментара:
Постави коментар