Све моје љубави на њу се ослониле
Моје моћи и немоћи
То како ме има и како ме нема
И овде и тамо, и још даље!
Дуговечне машине моје, сви моји изуми!
Не, нисам се преварио
Ово је управо та песма
Та нарочита, та једина песма
Што ме носила, што ми пркосила
Спремна да све каже али и поднесе
У њој је све што имам, све што немам
Сваког дана учим је напамет
Рецитујем у свакој прилици, као и сви песници
Који осим песме немај у ништа
Раде Томић
Пјесма и фотографије су објављени у Часопису за књижевност, уметност и културну баштину ИСТОК, Књажевац, бр. 1, година 1, јануар-март 2014. На фотографијама је родна кућа Радета Томића - Папратна на Старој планини.
1 коментар:
Ова кућа! Добра стара времена...
Постави коментар