Мирослав Тодоровић: Листови на ветру (фрагмент)

***

Милићу, како ти је зет Рашо?
Ко зета сматра за род, а магарца за стоку није човек, одговара ми брат од стрица Милић.
Знам то, него како је Рашо?

Преписано са споменика Тикомира мог деде

Западна страна 

Пред овим
ладним
спомеником
вечити са
нак бора
ви неумор
но тело
Тикомира
М.Тодоров
ића из Тр
ешњевице
који пожи
ви 46 год.
а умре 20
августа
1937. г. као
кадрова
чки десет
ар учесто
вао је у ба
лканском
и европс
ком рату
и тешко
после /

Источна страна 

Ево гроба где
лежи сирома
где  с одмара
тело од умора
где се равња
просјак с царе
вима
земља мајка
даје сваком
мира кој сиро
ма амо да ужи
ва

Спомен поди
гоше му супруг
а Даринка
синови Драган
Дојчило  и Моми
р  да се умес
то оца до вјека
тјеше
------------

Лишај и маховина разједају слова
Плаветна и црвена боја тек у покојем још је слову
Сунчано и тихо. Запалиo свеће.
Овде се године не броје.
Трава и аптовина покривају гробље. Орах се разгранао, три смреке  разрасле.
Ћутим у тишини, чује се пој кукавице.

Само се  у воденици понавља два пута, каже М.
А тице у крошњама дрвећа цвркућу ли цвркућу.

Мирослав Тодоровић

Библиотека АБВГ - Странице посвећене једном писцу који ствара далеко од очију најшире књижевне јавности

 

Фотографије: Мирослав Б. Душанић