 |
| Просвета - Београд (1988) |
Јер смо звезде. Јер певамо.
Јер певамо са светлошћу.
Јер смо птице које рађа пламен.
Јер преко целог неба ширимо крила.
Наша светлост је наш глас.
Ми засецамо пут души
на њеном путу ка смрти.
Јер нас троје из племена смо ловци.
То троје лове медведа.
Јер никада не беше време
у коме ово троје ловило није.
Јер гледамо на брда са презиром.
Ова песма је песма звезда.
(Пјесма Пасмакоди Индијанаца)
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар