Мирослав Б. Душанић |
Прошлог мјесеца сам (08. септембра) представио усамљен цвијет, који се бори за своје право на опстанак. У нимало пријатном окружењу, изложен сталном бату људских корака који га у сваком тренутку могу да униште, дјеловао је нестварно и донкихотовски...
Поново га послије извјесног времена обилазим и фотографишем. Налазим га уздигнута чела, сасвим се добро осјећа у друштву пријатеља...
Поново га послије извјесног времена обилазим и фотографишем. Налазим га уздигнута чела, сасвим се добро осјећа у друштву пријатеља...
2 коментара:
Дивно.
Пријатељи су "чудо"...
Постави коментар