 |
(Небојши Ђорђевићу)
О чему сам размишљао
— Допао ми се стих
Поравнаш ли облаке
Угледаћеш морнара
Који је сањао о музици
И замишљао сам митска бића
Како глачају небо као паркет
Уклањају сваку мрљу
Да брод предвиђен да потоне
Јер је уклет — уплови у луку
Срећни морнар улази у бар
И још с врата наручује рум
Губим га у диму и загрљају
Упадљиво нашминкане даме —
Уз тужне ноте клону му на раме
Мирослав Б. Душанић
 |
САН НИКОЛАЈА АНДРЕЈЕВИЧА (Римски–Корсаков)
Од јутрос
ваздух мирише
на Шехерезадине приче.
Поравнаш ли облаке,
угледаћеш морнара
који је сањао о музици,
летеће ћилимове и
виолински кључ из
кога се осмехује
нежност, ужарени
печат, који си ми
оставила на срцу
Небијша Ђорђевић
 |
Нема коментара:
Постави коментар