 |
| Мирослав Тодоровић |
Песнику, Мирославу Душанићу
ДРЖИМ на длану зрно
(Или ме то зрно на плећима мојим носи
У другој слици чује се овај призор)
Зрно свезнало што све памти
Све хранило
Путоказ свему било
Горска река историје тече
Кроз библију зрна које држим на длану
Ово мало зрно пшенице
Веће од сваке планине
Прође путем праисторија
Црну рупу миленијуми населише
Поново Вавилон-ска кула зида
Виртуелна с друге стране вида
Прођоше списом векови
И народи многи у јаругу таме
Из зрна пепео тишине чуо се
Над књигом овом смењивали
Векови – Ноћи Дани на начин траве
Држим зрно на длану
Виделом светли пуна песма
Без краја
Све повезује дахом земаљским држи
И кад раздваја
На окупу свеТ држи спаја
Све што је било
У зрну зрном сјаји
Што се изгубило
У зрну се пронашло
Мотрим како кроз зрно
Пролазе векови како
Народи у Реч замичу
О зрну у зрну будућу у древној
Живе причу
Мирослав Тодоровић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар