 |
Не, није пожар
новембар боји шуму
руменом бојом.
Дошла је и јесен на ред
да је преболим.
Како њежно од ње!
Сјетим се како сам
смио да украдем
грожђе, шипак, јабуке, срце...
и сво лишће знам напамет.
Нијесмо још пробали
споразумијевање димним сигналима.
Тебе би мрзјело да сакупљаш лишће,
а мене би мирис дима нервирао.
Јесен је онда,
када лишће почне
да нам опада са осмјеха.
Нема то везе са годишњим добом.
Кад лишће опадне - наживјело се.
Предраг Бубања
 |
Нема коментара:
Постави коментар