 |
Мирославу Б. Душанићу
Ово је вријеме
у коме цврчака много има
и све знају,
васиона одјекује од њихове дреке.
Ово је вријеме савјести и несавјести,
људских погани и пропасти,
љигавости и, боже-ме-опрости,
сероња свакојаке врсте.
Ово је вријеме кад васиону трују,
вријеме мијењају и човјеку душу ваде,
а да он полако и не знајући од чега,
нестаје без гриже савјести јачег газде.
Ово је вријеме, вријеме,
које ће себе само у пропаст одвући,
али – ко ће онда без људи
међу нељудима пјесме писати?
Савко Пећић Песа
/Лектура: Веселинка Стојковић/
 |
29 коментара:
Савко Пећић Песа
Драги пријатељу Миро,
Ово је вријеме
у коме цврчака много има
и све знају,
васиона одјекује од њихове дреке.
Ово је вријеме савјести и несавјести,
људских погани и пропасти,
љигавости и, Боже ми опрости,
„сероња“ свакојаке врсте.
Ово је вријеме кад васиону трују,
вријеме мијењају и човјеку душу ваде,
а да он полако и не знајући од чега,
нестаје без гриже савјести јачег газде.
Ово је вријеме, вријеме,
које ће себе само у пропаст одвући,
али – ко ће онда без људи
међу нељудима пјесме писати?
Драги Мирославе,
Ово су само ситне правописне интервенције. У коментару се често погреши, а ја нисам хтела много да се уплићем. Само сам развила текст, одличан коментар-писмо Савка Пећић Песе на одличну Вашу песму „Писмо“.
Једну реч, рецимо, не бих употребила, мада је права, на месту. Нисам, дакле, лекторисала текст, сем што сам исправила техничку грешку: ме/ми.
Сада сам довршила интервенцију. Не бих да ми Савко замери, али сте ме потписали, па се зато јављам.
Хвала Вам у сваком случају.
Много Вас поздрављам.
Веселинка Стојковић
Форматирање (развијање) текста је такође у домену лекторисања. Некада су коректуре непримјетне ("мале ситнице")... Не мислим да ће пријатељ бити незадовољан, напротив... (Знам да би Ви неке ријечи избјегли, јер Вам "парају уши", али и оне су "веома живе и неопходне". Ми их користимо у свакодневном говору, ја радо и у поезији...)
Зар бих ја из језички скрајнутог Врања, драги Мирославе, могла да се уплићем у богатство и лепоту Вашег и Савковог језичког израза?
Ако је тако, драги Мирославе, ја Вам захваљујем колико треба сада. Много, дакле. И поздрављам и Вас и Песу.
Веселинка
Што да не, драга Веселинка... То "скрајнут" је помало претјеривање. Ја бих овдје радије говорио о ширини и разуђености у оквирима нашег малог а тако богатог језика...
Да, о ширини и разуђености нашег лепог језика треба говорити, не малог, не малог. Нема малих језика, мали људи су направили ту поделу.
Станислав Винавер
(Шабац, 1. март 1891–Нишка Бања, 1. август 1955),
зналац многих светских и неколико класичних језика:
Српски језик је баснословно изразит. Вртоглавица вас хвата од њега. Пред његовим музичким могућностима човек просто занеми! Зна ли то наш човек? Зна ли да је баштиник језика коме ретко где има равна у читавој историји људског израза?
Наша говорна мелодија није чиста граматика. Она није крута, није унапред дата према акцентима и дужинама које улазе у састав дате реченице. Она тражи разборитији напор говорника око психологије и логичког смисла онога што он исказује.
Мелодично пословање нашег језика многоструко је, дивљења достојно. И увек је мелодија у служби мисли чију поруку изразито носи.
(В. Стојковић, „Сусрети и памћења“)
Хвала на коректури и цитату великог Винавера. Кад сам рекао мали, више сам мислио на популацију људи која овај језик користи... Тако многи за латински језик кажу да је "мртав", а да је неопходан није спорно...
НЕМА МАЛИХ ЈЕЗИКА!
Разумела сам, нисам Вас исправила, драги Мирославе. Да – НЕМА МАЛИХ ЈЕЗИКА!
Хвала Вама на могућности оваквог разговора.
Много Вас поздрављам.
Веселинка
Е моја драга Веселинка, са чим се Ви још оптерећујете... Не сметају мени исправке, камо среће да ме исправљају, био бих далеко бољи човјек...
Пријатељи, они прави и искрени - како обичавамо рећи, увијек помажу и указују на добре нам али и лоше особине. Никакве помоћи од оних који само хвале...
Жива Ти мени била у том Твоме "скрајнутом" Врању!
Ваш Мирослав!
Искључила сам компјутер, па сам се вратила. Песа је у праву, у народу је овде, верујем и тамо, „боже-ме-прости“, можда у Вашем језичком вилајету и „боже-ме-опрости“. Овде? – нешто нисам сигурна – а звучи ми добро! Мора да је и овде тако. Мене је заварало Б, велико слово, а осећала сам да нешто није у реду ни овако ни онако.
Јесте, јесте тако! – звони ми у ушима та велика мрвица у нашем језику: боже-ме-опрости.
Велики је песник Песа, и добар зналац језика!
Затајава мозак, затајава, па ћете ми опростити, и Ви, драги Мирославе, и Песа, што Вас одовуд једна Веселинка замајава. А лепо је да се весели на дану (добро ли је речено?) овакво једно писмо. Да буде Песма, јер јесте Песма – Песма Пријатеља Пријатељу.
Како се лепо склопио број три!
Дакле,
Ово је вријеме савјести и несавјести,
људских погани и пропасти,
љигавости и, боже-ме-опрости,
………………………………………..
Уморна сам, не замерајте ми.
И хвала Вам, драги Мирославе. И Вама сва добра овога света!
И треба мало више бежати од компјутера.
Веселинка
Једноставно: Песма.
Савко Пећић Песа
Драги пријатељу Миро,
Ово је вријеме
у коме цврчака много има
и све знају,
васиона одјекује од њихове дреке.
Ово је вријеме савјести и несавјести,
људских погани и пропасти,
љигавости и, боже-ме-опрости,
„сероња“ свакојаке врсте.
Ово је вријеме кад васиону трују,
вријеме мијењају и човјеку душу ваде,
а да он полако и не знајући од чега,
нестаје без гриже савјести јачег газде.
Ово је вријеме, вријеме,
које ће себе само у пропаст одвући,
али – ко ће онда без људи
међу нељудима пјесме писати?
И захваљујући Вама, Песа пронађе свој текст, који више није ни знао гдје му је... То му је сада и коначна верзија. Наравно, остаје још могућност да Песа евентуално измијени наслов, ако му овај не одговара...
Изгубиће Песма од лепоте и вредности и непосредности ако промени наслов. Мислим.
Не могу да верујем да смо „спорну“ реч оставили са наводницима. Па она онда има супротно значење.
Ово је вријеме савјести и несавјести,
људских погани и пропасти,
љигавости и, боже-ме-опрости,
сероња свакојаке врсте.
И треба додати: Мирославу Б. Душанићу.
Намучих Вас, драги Мирославе, а кажем: треба бежати од компјутера. Извињавање не помаже, знам, али, ето, било је како је било.
Каква мука драга моја. Постало ми јако занимљиво... Од компјутера се данас и не може побјећи. Он је објединио многе корисне ствари (штампач, скенер, писаћу маћину, тв, музички стуб, програме за обраду свега и свачега...)...
И опоменусте ме дискретно када беше речи о наслову, а ја и не гледах у наслов, па не видех ни сувишну запету, јер бејах видела да је нема код Вас – а оно – само испод самих дуња. Опет посао!
ХВАЛА ВАМ!
Баш је весело, драга Веселинка. Изгледа да Савко има поново проблема са интернетом, али кад види ову преписку зачудиће се (били су неки кварови, па је неколико дана био одсјечен, јуче је успио да се укључи за кратко, па се поново изгубио).
Мени је ово постало забавно. Ви сте неуморни и стрпљиви перфекциониста. Кад бих посједовао десети дио Вашег стрпљења, од мене би постао солидан пјесник...
Већ сте били овде и завршили посао!
Грешите. Перфекционизам није поезија.
Ви сте одличан песник, драги Мирославе.
То што сте вас двоје урадили с мојих ријечи и претворили коментар у пјесму, тужићу вас и наружити,да се други пут латите још које моје пјесме и анализирате је овако,како сте урадили са овим коментаром.
Зар би непознати пјесник, као Песа могао имати овако опсежну и јаку рецензију да није вас двоје.
Да знате тужићу вас зато што сте ми написали рецензију а нисте наплатили !
Е сад ми стаде мозак, запе, не знам што би хтио рећи а да не буде вишак, него само ХВАЛА брате Мирославе и сестро Веселинка!
Решио Песа, драги Миро, да нас тужи. Па нека тужи. А ми ћемо му опет песме певовати, само ли их буде, па нека нас опет тужи. Браћа и сестре се и туже и волe. Нека Песа само изволи. Делићемо мегдан.
Сада ћемо га поздравити лепо, је ли, Миро, и нека нам он, благо нама, само пише песме.
Веселинка
Решио Песа,
драги Миро,
да нас тужи.
Па нека тужи.
А ми ћемо му опет
песме певовати,
само ли их буде,
па нека нас опет тужи.
Браћа и сестре се
и туже и волe.
Нека Песа само изволи.
Делићемо мегдан.
Сада ћемо га поздравити лепо,
је ли, Миро,
и нека нам он, благо нама,
само пише песме.
Роде, тужбу можеш да "окачиш мачку о реп", тако ли бјеше наша изрека. Па нека тај мачак трчкара и одреди, пред којим судом и у којој држави да се судимо...
ВЕЛИКИ ПОЗДРАВ!
У великој мачковој шуми живио је један велики, највећи мачак и сваком је судио, али никоме није наудио.
Једног дана дође му нека делегација, брат и сестра да га питају могу ли тужити свога брата зато што неће мишеве да хвата.
Засука брке мачак стари, одговора ради, размишљати стаде док му идеја на ум не паде.
И онда озбиљно и строго рече,па зашто би тужили свога брата што миша неће да хвата.
Пустите нека спава и преде, кад изгладни све ће мишеве да поједе.
Ето, тако је то, ја само предем,а ви радите и моје пјесме сладите.
Хвала !
Песа, богами, преде ли преде. Усладила му се дремка. Миро, хајде да га будимо. Доста му је спавања, мишеви коло воде.
Песа
Ја само предем
У великој Мачковој шуми
живио један велики,
највећи мачак, и сваком је судио,
али никоме није наудио.
Једногa дана дође му делегација –
брат и сестра – да га питају
могу ли тужити свога брата,
што неће мишеве да хвата.
Засука брке мачак стари,
одговора ради, размишљати стаде,
док му решење на ум не паде.
И онда озбиљно и строго рече:
„Зашто бисте тужили свога брата
што миша неће да хвата?
Пустите га нека спава и преде,
кад изгладни, све ће мишеве да поједе“.
Ето, тако је то, ја само предем,
а ви радите и моје пјесме сладите.
Хвала!
Невероватно! Пронађох Песу, а он изистински дрема! А пре три сата, кад записах овде дремку, мора да сам била видовита.
Ма нема дремке, нема сенке, нема санка без престанка, јер Песа ради и вашим се стиховима и љубазности хвали !
Ма здрави ми и весели увијек били моји пријатељи мили !
Постави коментар