 |
| José Ángel Leyva |
Кад глас поскакује на углу обесхрабрења
у граду гракћу знамења Содоме
На сиротињу се насумице обрушавају смртне муње
"Трансгенски облаци изазвани ратовима"
мисли неактивни активиста у својој канцеларији
великих прозора што уоквирују град
под пљуском
У подножју зграде посматра га један лик
зарастао у браду а обријане лобање
Можда гледа чудне облике кише
што бесно шиба окна
или је слепац који небо испитује
Утапа се у страви ил амнезији
Ни живе душе на прозору нити улици
Само пожар муње и шишмиши
крилима у огњу машу
Хосе Анхел Лејва
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар